Your browser version is outdated. We recommend that you update your browser to the latest version.

 

            Награђени радови на ликовно - литерарном конкурсу              "Моја школа,душу има", који је организован поводом 

Дана школе (22.10.2021.године) 

 

  

                                        Моја школа душу има                                          

  

                                                  Моја школа душу има                                                    

и доноси пуно радости свима!

 

Година цела,

у школи веома је весела!

Док учиш многе ствари

на бриге заборави.

 

Пут од детета до човека

веома је дуг,

као да кренеш

од севера на југ.

 

Али између тога,

препрека постоји,

школа мора и да се пређе

да се пише, чита и броји.

  

Школа мора да има ђаке 

који лагано праве ка знању кораке.

  

У школи требало би 

да се трудимо и знамо 

и ничег да се не плашимо. 

Какав год да си ђак 

труди се да знањем будеш јак!

   

А ускоро, доћи ће 

и тај дан - њен рођендан. 

Јесте да је школа стара 

али у њој имам пуно другара.

  

Моја школа душу има 

и доноси пуно радости свима!

 

                                     1. МЕСТО

                                             Милица Степановић 4/2       

 

 

  

Моја школа душу има

  

Моја је школа

госпођа стара,

она је весела

кад своја врата отвара.

Да уђу уђу ђаци

прваци, трећаци, петаци…

 

На изглед стара,

не жели да се преда

са пуно жара

у будућност гледа.

 

Са поносом она

своје године носи

и рубу времена пркоси.

 

Зато гласно желим рећи свима

-Моја школа душу има!

  

                                                                                      2. МЕСТО 

                                 Анђела Ђокић 3/2

 

 

Моја школа душу има

  

Лепа моја школо, 

 ко те такву не би вол'о, 

велика си ти чиста 

сваки прозор на теби блиста.

  

Пуна си љубави, 

осмеха и среће 

у твојим се ходницима

љубав среће.

  

Двориште ти лепо 

смеха пуно, 

ма волим свако твоје зрно!

   

Мој "Ђура Јакшић" 

душу има, нек то 

јасно буде свима!

                                   3. МЕСТО

                                   Богдан Петровић 4/1

 

 

Све честитке нашим вредним ђацима!  

 

 

Награђени радови на ликовно - литерарном конкурсу "Моја школа, Ђура Јакшић", који је организован поводом

Дана школе (22.10.2020.године) 

 

 

Млађи разреди  (литерарни рад)                   Млађи разреди (ликовни рад)

Прва награда -  Јанко Ђурђевић IV/2                Прва награда - Софија Нашпалић IV/1

Друга награда - Вељко Аврамовић III/2           Друга награда - Миа Марковић  IV/2  

Трећа награда - Вукашин Кандић IV/2               Трећа награда - Искра Алказ II/1

 

Старији разреди (литерарни рад)                  Старији разреди (ликовни рад)

Прва награда - Емилија Милићевић VIII/2     Прва награда- Вања Шпиљевић V/1

Друга награда - Снежана Благојевић VIII/1      Друга награда- Марта Симоновић VI/1

Трећа награда -  Валентина Трајковић  VI/2     Трећа награда - Милица Јокићевић VII/2

 

Похваљени ученици:

Петра Ненадовић  V/2 - За написан литерарни рад "Моја школа, Ђура Јакшић"

Наталија Миљковић III/1 -  За постигнуте резултате у ваннаставним активностима и изузетан допринос у области ликовне уметности.

 

Све честитке нашим вредним ђацима! 

 

Литерарни радови - млађи разреди

Прва награда  -  Јанко Ђурђевић IV/2    

Моја школа

 

Свака цигла неку тајну крије,

мени је она нешто најмилије.

Труди се да ме нешто ново учи

а понекад ме за то и мало намучи.

 

У њој се крије најлепши осмех тај,

ако ме питате који, нећу рећи знај!

То је тајна, Ђурина и моја,

он ће је крити и на мојој страни бити.

 

И када би опет бирао школу ја

Ђура би опет била та!

У њој петице деца ређају сва,

а наравно све то, заслугом најбољих учитеља!

 

 

Друга награда -  Вељко Аврамовић III/2  

Моја школа

 

Лепо је у школу ићи

и знање стећи,

кренеш у први, други разред

а ту је већ трећи.

 

Лепа је љубав према школи,

ту друг друга поштује и воли.

У учионицу улази учитељица

увек насмејана и весела лица.

 

Учи нас да читамо,

пишемо и бројимо

учи нас понашању

и да школу волимо.

 

У школу се иде, да се знање стиче,

слушају предавања и разне приче.

Кад звоно зазвони и кад почне час

велика је срећа и радост за нас.

 

 

 

Трећа награда - Вукашин Кандић IV/2    

Моја школа

 

Кад звоно зазвони

спремни су и они.

Они су мале паметне главе,

које сваку реч своје учитељице

у главу ставе.

 

Њихови погледи у њу стреме

и са пажњом слушају речи њене.

 

Школа је мајка свих ђака

и свака наука нам је лака.

 

Литерарни радови -старији разреди

 

Прва награда - Емилија Милићевић VIII/2  

Моја школа

 

Неписано правило је да је школа друга кућа, учитељица друга мајка, а пријатељи, браћа и сестре. Школа је једно топло гнездо у које долетиш само једном и из кога одлетиш само једном.

Период живота који проведемо у школи је бајка пуна догађаја који личе на стварне, а стварни су. Школа је предивни пут трња , али и цвећа. Важно је да када изађеш из ње у памћењу остане само цвеће, односно само лепе ствари и да је никада не памтиш по лошем. Кроз школовање сви научимо шта је пријатељство, љубав и како да будемо добри људи. У памћењу ће ми остати све оне предивне екскурзије које памтим као музику, смех и игру. У школи сам научила и да не одустајем. Научила сам да се трудим и да будем храбра. Све што знам научила сам између четири зида учионице, месту које ми изазива сентименталност за старим временима, али и наду за добру будућност. Тек на крају овог пута схватимо колико нам је помогла у животу. Створена је као сигуран пут током кога ћемо можда учити и ствари које не волимо да бисмо једном радили оно што волимо. Служи као дефиниција нашег детињства, наша слобода и склониште. Штета је што научимо да је ценимо тек кад јој нађемо замену.

Своју школу ћу памтити искључиво по лепим успоменама, пријатељствима за које се надам да ће заувек бити присутна у мом животу и свему корисном што у њој научих.

 

 Друга награда - Снежана Благојевић VIII/1 

Моја школа

            Школа је место које ствара много успомена , искустава, лепих ствари, отвара нам путеве, помера границе наших живота. Школа је храм знања. У школи, како лекције из школских предмета, учимо и животне лекције, упознајемо себе, спознајемо све могућности и проширујемо своја интересовања, припремамо се за свој будући професионални живот.

            Посебно место у мом срцу заузима моја школа. Везана носталгијом за сваки ходник, свака врата, сваки угао моје школе, почињем да се сећам… Сећам се почетка. Дугачки ходници, високи плафони, степенице, некада без икаквог значаја и школска зграда нису представљли ништа осим досадног места на ком сам се налазила само зато што је то тако морало да буде. Сад је све другачије, године су пролазиле а ја сам баш ту зграду почела да гледам срцем.

            Школа се нагледала толико свађања и помирења, добрих оцена, суза и оних лошијих оцена, када нам се чинило да исту никада нећемо поправити. Понекад се чинило да свакодневним школским, на изглед тешким обавезама нема краја, тада сви заборавимо ону чувену изреку: „ Од колевке, па до гроба, најлепше је ђачко доба“ , или не верујемо у њу размишљајући о завршетку школе и крају наших, условно речено, проблема.

            Сада смо осми разред. Можда нам делује нестварно, али сада се растајемо. Присећам се сваке приредбе, сваке поносно отпеване песме за Дан школе. Са сузама у очима мирим се са чињеницом да је крај. Није ми све једно када знам да низом година стечене навике остављам иза себе, да оно што сам радила сваки дан, радим по последњи пут у животу.

            Године су пролазиле и нанизале догађаје као бисере на огрлицу коју ћу поносно носити целога живота. Стојим на раскрсницама својих нових живота, хвата ме нека језа… Основна школа је за мене незаборавно искуство и не могу рећи најлепше зато што је још много преда мном, али засигурно један прелеп период мога живота. Свако од нас ће ићи неким својим путем и градити даље живот, а за све то је заслужна баш ова наша, таква каква јесте, Основна школа „ Ђура Јакшић“.

 

 Трећа награда - Валентина Трајковић  VI/2 

 Моја школа

 

                                    Поред родитељског дома, поред родитељске љубави, бриге и пажње, постоји још једно место које осећам као своје, једнако блиско и једнако топло, пуно љубави. То посебно место је моја школа. Од тренутка када ме је примила у своје наручје, ево већ шест година, наша љубав је све јача, битнија и смисленија. Можда тога ја као и свако прваче, нисам била свесна, али како је време пролазило ја сам све више разумела стихове: „ Ко да ми је кућа родна, штета што не ради ноћу…“

                                   И заиста, десило се као у песми. Одлазак у изолацију, борба против вируса, те страшне короне, све то ми је било и више него довољно да схватим колико ми ово место значи, колико је постало део мене, али не само мене.

                                   Сви моји другари сложиће са са мном да није било лако издржати оне дане. И као да смо сви тада схватили колико нам наши животи зависе од ње. Није важно ни то што школске торбе и бриге могу бити претешке, некада то стварно јесу, нити је важно колико би смо других можда занимљивих ствари у тренуцима када теку школски часови, могли доживети, важно је да нас нико и ништа не одваја од места где растемо. Ту сам стекла своје прве пријатеље, прву симпатију, упознала дивне људе, своје наставнике и учитељице, ту сам научила да учим.Увек се сетим једне приче о Николи Тесли у којој се као опомена нама школарцима крије истина како ни Никола Тесла није волео школу, али је ипак постао Тесла. У школи учим да се сваки сан и циљ једино трудом, знањем и вредним радом постиже. И да је знање једино што нам никада нико не може одузети.

                                   Волела бих да заувек останем само безбрижно дете, онолико озбиљно колико је потребно, да испуним све школске задатке, али да увек остане времена за игру и дружење јер то је оно по чему се школа памти.

                                   Поносим се што сам ђак једне од најстаријих школа у граду. Њено име обавезује све нас да као и Ђура Јакшић негујемо традицију, песму и лепу мисао и никада не заборавимо своје корене. А школа, све то јесте, место где растемо и учимо да за собом нешто вредно оставимо.

 

 

Похваљен рад - Петра Ненадовић V/2

 

Моја школа „Ђура Јакшић“

 

          Моја школа се зове ОШ „Ђура Јакшић“. То је једна од лепших школа у граду. Многи кажу да је то школа са традицијом. Ђура Јакшић је био међу најпознатијим песницима, сликарима у том времену.

          Школа је саграђена 1934 године. Првобитно име школе је било „Краљ Петар“. То је име било све до 1954. године када је име промењено у ОШ „Ђура Јакшић“, које носи и данас. Школа је у току другог светског рата служила као касарна припадницима Српске државне страже Милана Недића.

          Данас школа има укупно 400 ученика распоређена у 18 одељења. Сви ђаци пре него што закораче преко прага који их уводи у свет учења и стицања знања прво се сусретну са педагогом школе са њом почињемо да слажемо дрвца и спајамо линије.

          Наставници нас уче како је најбоље и најисправније живети.

          Они су наши други родитељи. Школа нам је други дом. Наставници поштују наше жеље у складу са тим организују ваннаставне активности у нашој школи. Ученици наше школе освајају бројне награде на такмичењима из свих предмета.

          Двадесет другог октобра наша школа слави Дан школе.

          Дођите у нашу школу и будите наши ђаци, унесите свој осмех а ми ћемо вас дочекати раширених руку и отвореног срца.

 

 

 

ЕВРОПСКИ ДАН ЈЕЗИКА

 

 У петак, 27.9.2019. године, у нашој школи је одржана модна ревија, на којој су водитељи описивали манекене на енглеском и немачком језику, чиме је обележен ЕВРОПСКИ ДАН ЈЕЗИКА!

                                              

 

 

 

 

    У периоду од 5.4.2019. године, до 6.5.2019. године, Основна школа "Ђура Јакшић" са УКС- Књижевном заједницом Крагујевац организовала је литерарни конкурс интерног карактера за причу или песму на родољубиву тему "Сунце нашег неба".

     Приликом разматрања конкурсног материјала жири је утврдио да ученике награди: писаним признањем, новчаним износом, књигом аутора Животе Марковића и објављивањем радова у часопису "Крило". Учесницима конкурса чији радови нису увршћени у награђене додељује се захвалница за учешће на конкурсу и књига аутора Животе Марковића.

    Поводом тог догађаја 13.6.2019. године у 13 часова приређена је свечаност у просторијама наше школе. 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Награђени ученици:

1. Александра Јездимировић, ученица VII/2 за песму "Наши анђели чувари"

2. Тодор Јовић, ученик V/1 за песму "Оно што ми треба"

3. Наталија Мијаиловић, ученица VII/1 за песму " Сунце нашег неба"

4. Лана Момчиловић, ученица VI/2 за причу " Над Србијом је сунце најсјајније"

5. Андријана Столић, ученица II/2 за причу "Волим моју земљу Србију"

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Похвалнице за учешће на конкурсу су добили: Никола Јездић, Елена Јовић, Софија Бабић, Нађа Тешовић, Саша Јездимировић, Софија Анђелковић, Емилија Милићевић, Ивана Стојковић, Андријана Бабић, Снежана Благојевић.

Биљани Танасковић, професору српског језика, додељена је захвалница на изузетном доприносу  за учешће ученика на наградном конкурсу.

 

 

Дан школе - 22.10.2017.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 Обележавање 11. новембра у нашој школи

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ДЕЧЈА НЕДЕЉА У НАШОЈ ШКОЛИ

Радна субота у нашој школи

Дана 10.12.2016. године у просторијама наше школе одржан  је семинар за наставни кадар  под називом  " Индивидуално образовни планови - како их правити и примењивати у пракси."